Za bezbedniji saobraćaj se neretko bore i na ulici
U Petrovradinu, gradskom naselju Novog Sada, u proteklih sedam godina zabeležene su 862 saobraćajne nezgode u kojima je život izgubilo čak 15 osoba, pokazuju podaci koje je VOICE dobio od Policijske uprave Novi Sad. Statistički, u periodu od 2015. do 2022. godine, u ovom delu grada koji, prema poslednjem popisu, broji oko 15.000 stanovnika, saobraćajna nezgoda se dogodi na svaka tri dana. I tu muke građana Petrovaradina ne prestaju. Prelazak preko ulice nazivaju „umetnošću“ i „lutrijom“, kuće su im, kako kažu, popucale zbog teretnog saobraćaja, a od buke „ni jedni druge ne mogu da čuju“.
Čim se zađe dublje u Petrovaradin, asfalt počinje da šušti. Kroz ovo gradsko naselje, kako kažu meštani, dnevno prođe i više hiljada teretnih vozila. Broj ukupnih motornih vozila koji svakodnevno cirkluše – mnogo je veći. Najveći deo tranzitnog saobraćaja u Petrovaradin dolazi iz smera Sremskih Karlovaca, potom vozila idu glavnom, Preradovićevom ulicom, da bi se potom „isključili“ u Reljkovićevu ulicu, i put nastavili preko Žeželjevog mosta. No, upravo to „isključenje“ nanosi nesnosive posledice na porodične kuće u Reljkovićevoj ulici i meštane koji u njima žive.
Reljkovićeva je široka svega nekoliko metara i nekome ko je prvi put vidi gotovo je nezamislivo da tuda dnevno prođe više hiljada teretnjaka. Od Žeželjevog mosta pa do rasrksnice sa Preradovićevom, Reljkovićeva ulica se prostire na oko 1800 metara. Gotovo kroz polovinu ovog dela se sa obe strane ulice nalaze porodične kuće. No, Reljkovićeva ulica ima samo jedan pešački prelaz i tek nedavno postavljen semafor koji nije u funkciji. I to je tek početak problema meštana Petrovaradina, a pogotovo stanara Reljkovićeve ulice.
PRELAZAK ULICE – LUTRIJA
Jasmina Jovanović u Reljkovićevoj ulici živi od 1965. godine. Njena muka je, kako kaže, svakodnevna.
„Moglo bi se istrpeti i to što vozila ne staju na pešačkom prelazu, ni majkama sa decom, ni starima, ali ne mogu se istrpeti šleperi. Kuće pucaju zbog njih, i spolja i iznutra“, kaže Jovanović u razgovoru za VOICE.
Na pitanje kako izgleda prelazak preko Reljkovićeve ulice, odgovara: Probajte.
I probali smo. Novinaru VOICE-a gotovo dva minuta niko nije stao kako bi prešao preko jedinog pešačkog prelaza u ulici.
„Zamislite kako je tek onda oko 16 časova, kada je saobraćajni špic“, komentariše Jovanović.
Sa Jasminom Jovanović smo podelili podatak da je od 2015. godine u Petrovaradinu u saobraćajnim nezgodama nastradalo 15 osoba. Krajem januara ove godine, u saobraćajnoj nezgodi na raskrinici Šenoine i Reljkovićeve, neposredno ispred dvorišta Lidije Jovanović, poginula je žena stara 75 godina.
Na pitanje da li se plaši čestih udesa koji, nažalost, povremeno rezultiraju i smrtnim ishodom, ona kaže: „Ne plašim se, navikla sam. Mogu zamisliti koliko je osoba poginulo ovde ne u poslednjih 7, već u poslednjih 30 godina“.
„Ali plašim se da pređem ulicu, to je lutrija“, dodaje ona.
Dok o tomboli prelaska preko ulice govori Jasmina Jovanović, nailazi njen komšija Josip Guraj, koji je, izgleda srećom, ulicu prešao relativno brzo.
Ona ga pita: Josipe, kako si prešao ulicu?
Josip šaljivo odgovara: Peške.
Zatim naglašava: prelazak je robija. Potom priča kako je pre neki dan umalo nastradao upravo na ovom pešačkom prelazu.
Komšije su ponovo saglasne: Mala deca koja idu u školu, mogu samo da ih roditelji i babe i dede prevode preko Reljkovićeve.
Jovanović potom priča o buci koju izazivaju teretnjaci: „Zašto niko nije došao buku da izmeri? Da ne pričam koliko televizor moram da pojačam da bih ga čula“.
ARGUMENTI GRADA: PO BROJU UDESA I NASTRADALIH NE ODSKAČU
U Gradskoj upravi za saobraćaj i puteve imaju drugačije mišljenje. Za VOICE kažu da Petrovaradin po broju saobraćajnih nezgoda i nastradalih u njima „apsolutno ne odskače od drugih delova Grada Novog Sada“. Dodaju i da Grad radi na bezbednosti saobraćaja u Petrovaradinu, kao i da se „upravo to i vidi po broju saobraćajnih nezgoda koje ne odskaču od ostalih delova grada, iako kroz Petrovaradin prolaze dva državna puta“.
„Samo u prošloj godini su postavljena dva semafora i to u Preradovićevoj ulici i Ulici Račkog, a kroz Petrovaradin ih ima ukupno sedam, postavljena su dva nova pešačka prelaza (kroz Petrovaradin ih ima ukupno 12), vibro trake za usporavanje saobraćaja, kao i zaštitna ograda kako pešaci ne bi prelazili put na nedozvoljenim mestima“, navode u Gradskoj upravi za saobraćaj i puteve.
Pitanje bezbednosti saobraćaja u Reljkovićevoj ulici, po svemu sudeći, ne vidi kao problem.
“Od mosta (Žeželjevog) pa narednih 800 metara sa jedne strane su stambeni objekti, a sa druge je nasip kojim se pruža pruga, te tu nije potrebno niti ima bilo kakve osnove za pešačkim prelazom. U nastavku ulice na oko 400 metara, po sredini ulice gde se naselje pruža sa obe strane, se nalazi pešački prelaz (Šenoina – Reljkovićeva ulica) koji je i semaforizovan, i čeka se priključenje na električnu energiju da bi bio u funkciji”, kažu u Gradskoj upravi za saobraćaj i puteve.
Pomenuti semafor je postavljen u februaru ove godine. Više od mesec dana kasnije, on i dalje nije u funkciji.
„Prelazak pešaka preko vrlo frekventne Reljkovićeve ulice otežan je i dosta nebezbedan, zbog čega su građani ovog dela Petrovaradina u više navrata tražili da se predmetni pešački prelaz opremi svetlosnom signalizacijom“, rekli su po postavljanju semafora za portal 021 iz Uprave za građevinsko zemljište i investicije.
Prema podacima JP „Putevi Srbije“ iz 2018. godine, put kroz Petrovaradin označen je „žutom“ bojom, odnosno, na dnevnom nivou se beleži promet između 3000 i 7000 vozila.
„To je previše. Pogotovo za takve uslove i takvu strukturu saobraćajnog toka“, kaže za VOICE profesor bezbednosti saobraćaja na Fakultetu tehničkih nauka Dragan Jovanović i naglašava da je ovaj broj nesreća mali s obzirom na količinu saobraćaja.
„Reljkovićeva je klasična gradska saobraćajnica i jeste problem kada kroz jednu takvu saobraćajnicu prolaze teretna vozila. Građevinski problem je najmanji, najveći je struktura i broj vozila. To treba rešiti na drugi način – eliminisati ili smanjiti“, navodi on.
Kaže i da je neophodna složena studija bezbednosti saobraćaja ne samo za Petrovaradin, već za teritoriju čitavog grada Novog Sada.
„SLUŠAM VEĆ 30 GODINA KAKO LJUDI OVDE GINU„
Iz Gradske uprave za VOICE navode da se trenutno radi Studija bezbednosti saobraćaja u Petrovaradinu koja će biti gotova 29. marta ove godine.
Do tada, muke meštana Petrovaradina se nastavljaju. Za bezbedniji saobraćaj se neretko bore i na ulici. „Glas“ Petrovaradinaca počeo je više da se čuje u junu prošle godine, kada je u Preradovićevoj ulici, kao pešak život izgubila njihova dvadesetjednogodišnja sugrađanka, kaže za VOICE Mira Mirković iz Udruženja „Centar Petrovaradin“.
Kako kaže, nadležni ponekad imaju sluh, ponekad ne, ali naglašava da je važno skretati pažnju na probleme, pa makar i na ulici. A problemi su, objašnjava ona – višeslojni.
„Slušam priče ljudi iz Reljkovićeve već 30 godina o tome kako ljudi ovde ginu. Nekima je i po nekoliko članova porodice nastradalo, na istom mestu, ali ne isti dan“, priča Mirković.
Reljkovićevu ulicu naziva „crnom tačkom“.
„Kompletan teretni saobraćaj se sliva u Reljkovićevu, nakon što vozila prođu Preradovićevu i Ulicu Račkog. Posle se oni, nakon što pređu Žeželjev most – i raziđu, ali ovde je protok. Zbog toga ova ulica i jeste crna tačka. A ovde opet postoji jedan pešački prelaz. Umetnost je preći preko njega, a ruski rulet prelazak svaki dan“, upozorava ona.
I stručnjaci i meštani su saglasni u jednom – saobraćaj u Petrovaradinu će biti rasterećen tek kada se izgradi dugo najavljivana obilaznica. Ona se trenutno spominje kao deo aktuelnog Fruškogorskog koridora. Bez obilaznice, veliko poboljšanje u pogledu bezbednosti saobraćaja stručnjaci i ne vide.
A stanovnici Reljkovićeve su, u bučnim i prašinom natopljenim ulicama, pod pritiskom dugogodišnjih lažnih političkih obećanja – prestali i da se nadaju.
Petar Alimpijević (VOICE, foto: Svetlana Paramentić)